Da prvo počnemo od toga zašto je to uradila. U marketinškoj praksi je zastupljeno da velike komanije neretko oživljavaju svoj brend i prisustvo sa novim i skupim marketinškim kampanjama. Do pre samo nekoliko godina, tipičnog potrošača, manje više bilo kog proizvoda smo mogli da očekujemo u vreme dnevnika ispred malih ekrana, uz jutarnju kafu sa novinama, u autobusu uprtih očiju u bilborde duž ulica. Svet se u mnogome promenio od tada, internet kao kralj medija komunikacije je naše navike promenio iz korena i konstantno ih menja (korišćenje skupih klasičnih medija je u stalnom opadanju i sve češće se koriste samo kao dopunski element). Putem interneta kompanije ciljano gađaju potrošače, i dobijaju informacije ko su njihovi korisnici i koje su njihove želje. Da li kompanije uopšte znaju koliko je ljudi stvarno videlo bilbor sa njihovom reklamom? (trenutno jedino u Japanu postoje sistemi čije kamere postavljene na bilborde analiziraju gde su usmereni pogledi prolaznika: pogledaj)
U kojoj meri je receptura promenjena? Pređašnje opisanog potrošača sve ređe možemo videti u navedenim situacijama. Trendovi se menjaju i u kompanijama poput Coca-Cole i drugih koje najveći deo svoje zarade i troše na marketing (tzv. marketing preduzeća), koje ciljaju svoje sadašnje i buduće potrošaće na onim mestima na kojima se najviše zadržavaju i svojim prisustvom ih teraju na delovanje. TV smo zemenili sa PC-jem, jutarnju kafu pijemo uz online vesti sa našeg tableta, a oči nam, dok smo u autobusu, ne idu dalje od šaka u kojima je mobilni aparat. Receptura Coca-Cole je promenjena i mi smo na to uticali. Ono što se promenilo jeste rast značaja društvenih mreža, kao podmedija interneta. Sve veći deo kolača se sada odvaja u svrhe reklamiranja na njemu. (postoje israživanja koja upućuju, da kada logo Coca-Cole ne bi videli 5 nedelja, sećanje bi do te mere izbledelo da se najveći broj ljudi uopšte ne bi ni setio da je kupi.)
Opšte jasno je da potrošača treba navići na određeni proizvod i brend po mogućstvu u najmlađem dobu, ne bi li on ostao vaš veran potrošač i posle 20 i više godina, i to je i ovom svetskom gigantu i više nego dobro poznato. Ali šta da radimo ako deca i tinejdžeri više nisu zauzeti igrom i zabavom u dnevnom boravku, očekujući tv reklame koje najavljuju početak njihovog omiljenog crtanog filma ili drugog programa? Okupirajmo ih na društvenim mrežama koje su postale njihova nova zanimacija. (broj dece na društvenim mrežama je u porastu, najčešće nekontrolisano od strane roditelja). U prilog ovome govori Facebook kampanja časopisa "Hej, Hej, OK!" finansirana od strane Coca-Cole čiji je novi proizvod Coca-Cola Tamanica upućen starosnoj populaciji koja čita ovaj list. (ovaj časopis se na internetu isključivo reklamira putem facebook-a na stranici: Hej, hej OK sa preko 50.000 mladih pratilaca)
Jedan/Jedna ste od onih koji se pitaju da li je Marko Savić stvarno jedan od direktora Coca-Cole, a to ste videli na fejsu? Pre toga bi bilo bolje da se upitate: "Zašto me to uopšte zanima?", a ako spadate u starosnu grupu do 25 godina, živite u Srbiji i imate malu zaradu, ili je nemate uopšte, odgovor je da ste zainteresovani kako je on dospeo na tako visoku poziciju, jer u njemu ne vidite visoko-školovanu osobu koja opravdava znanje za takvo mesto, i poistovećujete se sa njim u onoj meri koja dozvoljava da zamislite sebe na toj poziciji. Ne samo da se zamislite, već maštate (radnja koja u svesti traje duže od zamisli). Da, to je Coca-Cola i htela da podstakne u vama, uspešno su izvršili reklamiranje svog brenda po ko zna koji put. Bez poznatih ličnosti, holivudskih efekata, za male pare, putem fejsa.Verovatnoća da Marko Savić (18), navodno direktor Coca-Cole zaista vrši neku funkciju osim reklamne iza koje stoji ceo tim ljudi je približna onoj u kojoj je vuk direktor za marketing Old Spice-a, kompanije koja je postala pionir i napravila revoluciju u online oglašavanju, i to preko Youtube-a, i stavila do znanja kako se bez skupih tv kampanja, isključivo kampanjom na ovoj video zajednici vrši uspešna ciljana marketing aktivnost!
